Mreža za poslovnu podršku i Klaster železnica jugoistočne Evrope planiraju da u saradnji sa nizom drugih privrednih organizacija koje deluju u Republici Srbiji i inostranih privrednih komora koje okupljaju strane investitore pokrenu inicijativu da se odloži donošenje i primena Zakona o oporezivanju emisija gasova s efektom staklene bašte, čiji je predlagač Ministarstvo finansija RS.
Uredba EU kojom je ustanovljen mehanizam prekogranične naplate za emisije ugljen-dioksida (CBAM) primenjuje se od maja 2023. godine. Oktobra 2023. uvedena je obaveza izveštavanja o emisijama ugljen-dioksida, a od januara 2026. kompanije u EU imaju obavezu da plaćaju taksu na robu uvezenu iz zemalja u kojima ne postoji uspostavljen sistem naplate za emisije ugljen-dioksida.
Zbog svega navedenog, Ministarstvo finansija RS pripremilo je nacrt Zakona o oporezivanju emisija gasova s efektom staklene bašte čija će primena predstavljati značajno opterećenja proizvođača i izvozno orijentisanih malih, srednjih i velikih preduzeća, a da pritom novac prikupljen od naplate taksi predviđenih Zakonom završava samo kao još jedan poreski prihod budžeta Republike Srbije.
Ministarstvo finansija želi da po kratkom postupku, bez prethodne analize efekata primene ovog Zakona na proizvođače u Srbiji, njihovu konkurentnost na inotržištima i ukupno finansijsko opterećenje, uvede nove poreske instrumente i oblike.
Dodatno, predlogom Zakona nije definisano kuda će milijarde dinara od prikupljanja ove takse na godišnjem nivou odlaziti i za koju namenu će biti upotrebljena.
U evropskim zemljama se ova sredstva najčešće slivaju u fondove za podršku dekarbonizaciji proizvodnje iz kojih izvozne kompanije mogu da dobiju povoljna sredstva da dugoročno redukuju emisije ugljen-dioksida ili ih svedu na nulu.
Privreda i građani nisu bili uključeni u ranu fazu donošenja ovog zakona, a ograničena javna rasprava organizovana između 1. i 21. oktobra pokazala se kao nedovoljna da bi se privredi uveo praktično još jedan novi poreski oblik. Situaciju posebno otežava što je privreda Srbije oslonjena na korišćenje energije iz ugljovodoničnih izvora i što je njen otisak CO2 značajno veći u odnosu na mnoge konkurentske privrede zamalja južne, istočne i centralne Evrope.
Preliminarne kalkulacije pokazuju da će određeni proizvodi sa uvođenjem novog poreskog oblika poskupeti u rasponu od 5 do 58 odsto, što će dodatno otežati njihov plasman u izvozu, jer je dugogodišnji gotovo fiksni kurs dinara u sadejstvu sa domaćom inflacijom značajno „poskupeo“ izvoz proizvoda na evropsko i druga tržišta u periodu 2020-2025.
Od momenta kada je EU uvela CBAM mehanizam do danas, nadležne institucije u Republici Srbiji nisu uradile ništa da otvore konsultacije sa privrednicima kako da se ispoštuju ove obaveze a da istovremeno njihov efekat na privredu Srbije bude smanjen aktivnim merama. Država na samo dva meseca pre uvođenja naplate CBAM takse od strane EU donosi Zakon koji direktno ugrožava opstanak hiljada izvoznika bez spremnosti da se tako ispumpan novac od privrede preusmeri na rešavanje problema – dugoročno smanjenje emisija CO2.
Dodatni apsurd predstavlja činjenica da se Ministarstvo finansija u razlozima za donošenje ovog Zakona poziva na Strategiju razvoja Republike Srbije do 2030. godine i Nacionalni akcioni plan za klimatske promene 2019–2030 koji nisu doneseni od strane Vlade Republike Srbije i kao takvi ne postoje.
